Анкета за особе са инвалидитетом
Увод
Пројекат “Спорт са срцем“ је у периоду од 22.05. до 24.07.2023. године, у склопу програмске активности “Истраживање – приступачност спортских програма, догађаја и објеката“ спровео анкету међу особама са инвалидитетом.
Анкета је путем и-мејла, друштвених мрежа и других електронских садржаја била упућена појединцима, удружењима и друштвима особа са инвалидитетом и обухватила је најважнија питања везана за приступачност спортских програма, догађаја и објеката особама са инвалидитетом у Републици Србији. Учесницима је постављено 6 питања и остављена могућност да одговарају анонимно.
Резултати - питање 1
1. Да ли се Ви или чланови Вашег удружења групно или самостално бавите неким спортом/физичком активношћу? (наведите којим)
Одговор је био текстуалног карактера и није био условљен као обавезан. Укупан број анкетних листића који су учествовали у анкети је 25 и на ово питање је одговорило свих 25 учесника, или 100 % анкетираних.
Шта је показала анкета :
Од 25 анкетних листића добили смо 25 одговора, односно, сви анкетирани су одговорили на ово питање.
Одговори које смо добили су:
- Шах, пикадо, кошарка, стреличарство, стони тенис, куглање
- Џудо
- Редовно играње шаха и шетње са телесним вежбама
- Деца иду на базен, старији корисници играју пикадо, висећу куглу и бацање плочица
- Највише стони тенисом и атлетиком
- Кошарка, Стони тенис, Пикадо, Гимнастика, Шетња
- Самостално. Дизање тегова.
- Стреличарством идем на групне трениге, на реформер, понекад на пливање. Волим да пуно шетам и да планинарим, када имам са ким.
- Удружење се групно бави боћањем.
- Шахом, риболовом , пикадом
- Не немамо спорт за особе са инвандилитетом.
- Да, шетња, пливање, вожња бицикла, голбал
- Вежбе моторике и орјентације
- Прилагођеним спортовима за наше способности: пикадо, боћање, куглање, бацање плочица, пливање
- Да, трчање
- Да, пливањем
- Пикадо, бацање плочица, висећа кугла. Самостално.
- Повремено, због неприступачности објектима нисмо у могућности да активно вежбамо, и пратимо спортске садржаје.
- Пливање
- Некад да , али откада су затворили куглану у Кикинди и узели средства за путне трошкове на лигашким такмичењима НЕ
- У оквиру услуге Дневног боравка, углавном се реализују групне спортске активности.
- Аикидо, планинарење пливање
- Кошарка у колицима
- Баскин, стони тенис, пливање, атлетика, стрељаштво, реедукација психомоторике, школица спорта, спорт слепих и слабовидих, пешачке туре и радионице.
- Рекреативни спорт
Из одговора које смо добили такође се увиђа да се већина анкетираних бави спортско-рекреативним активностима (22 позитивна одговора или 88 % анкетираних). Такође се увиђа да од 3 негативна одговора (не баве се спортско-рекреативним активностима) за 2 је разлог неприступачност објеката, односно постоји жеља која би се унапређењем инфраструктуре (приступачности) могла преточити у активно вежбање.
Анализом добијених одговора могу се утврдити и спортови, односно активности које су најзаступљеније у вежбању особа са инвалидитетом. У добијеним одговорима највише се појављује: пливање (8 пута), шетња/планинарење (7 пута) и пикадо (6 пута). Следе: Кошарка/баскин (4 пута), стони тенис (4 пута), шах (3 пута) и бацање плочица (3 пута). По 2 пута спомињу се: стреличарство, куглање, боћање, висећа кугла и атлетика. Поменути су још и: вожња бицикла, гимнастика, голбал, реформер, џудо, аикидо, дизање тегова, стрељаштво, психомоторичке вежбе и рекреативне, групне активности.
Резултати - питање 2
2. Како бисте генерално оценили приступачност спортских програма и објеката у Републици Србији за активно вежбање особа са инвалидитетом? (ОСИ као учесници спортских активности)
- Добра
- Задовољавајућа
- Лоша
- Нисам сигуран(на)
Као могући одговор на ово питање биле су понуђене 4 опције, од којих је требало једну заокружити. Одговор на ово питање је био условљен као обавезан јер је од суштинске важности за истраживање. Укупан број анкетних листића који су учествовали у анкети је 25 и на ово питање је одговорило свих 25 учесника, или 100 % анкетираних. Сви добијени одговори били су валидни.
Шта је показала анкета:
Од 25 анкетних листића добили смо 25 валидних одговора, односно, сви анкетирани су валидно одговорили на ово питање.
Одговори које смо добили су:
- Одговор – Добра није био ни на једном листићу
- Одговор – Задовољавајућа је био на 8 листића, или 32 % попуњених листића
- Одговор – Лоша је био на 11 листића, или 44 % попуњених листића
- Одговор – Нисам сигуран(на) је био на 6 листића, или 24 % попуњених листића
На основу добијених резултата увиђамо да највећи број анкетираних (44 %) сматра да је приступачност спортских програма и објеката у Републици Србији за активно вежбање особа са инвалидитетом лоша. Око трећине анкетираних (32 %) приступачност је оценила задовољавајућом, док око четвртина њих (24 %) није сигурна у одговор.
Све ово, као и чињеница да нико није заокружио одговор –Добра, доводи до закључка да особе са инвалидитетом нису задовољне приступачношћу које спортски програми и објеки у Републици Србији нуде за њихово активно вежбање. С обзиром на то, потребно је уложити доста напора како би се међу власницима спортских објеката, друштава и клубова, организатора спортско-рекреативних програма, али и генерално широм друштвеном заједницом раширила свест о потребама особа са инавлидитетом за упражњавањем спортско-рекреативних активности.
Резултати - питање 3
3. Како бисте генерално оценили приступачност спортских догађаја и објеката у Републици Србији за особе са инвалидитетом као гледаоце? (ОСИ као гледаоци спортских догађаја)
- Добра
- Задовољавајућа
- Лоша
- Нисам сигуран(на)
Као могући одговор на ово питање биле су понуђене 4 опције, од којих је требало једну заокружити. Одговор на ово питање је био условљен као обавезан јер је од суштинске важности за истраживање. Укупан број анкетних листића који су учествовали у анкети је 25 и на ово питање је одговорило свих 25 учесника, или 100 % анкетираних. Сви добијени одговори били су валидни.
Шта је показала анкета:
Од 25 анкетних листића добили смо 25 валидних одговора, односно, сви анкетирани су валидно одговорили на ово питање.
Одговори које смо добили су:
- Одговор – Добра није био ни на једном листићу
- Одговор – Задовољавајућа је био на 6 листића, или 24 % попуњених листића
- Одговор – Лоша је био на 12 листића, или 48 % попуњених листића
- Одговор – Нисам сигуран(на) је био на 7 листића, или 28 % попуњених листића
Одговори на ово питање су слични али још неповољнији од претходног. Увиђамо да чак 48 % анкетираних сматра да је приступачност спортских програма и објеката у Републици Србији за особе са инвалидитетом као гледаоце лоша. Око четвртине анкетираних (24 %) приступачност је оценила задовољавајућом, док 28 % анкетираних није сигурна у одговор.
Ни овде нико није заокружио одговор –Добра, те је јасно да особе са инвалидитетом нису задовољне ни приступачношћу које им спортски објекти у Републици Србији нуде у смислу присуства спортским догађајима и праћења истих. С обзиром на то, потребно је утицати на власнике спортских објеката да обезбеде бољу приступачност самом објекту, као и одређен број места прилагођен особама са инвалидитетом.
Резултати - питање 4
4. Остало (сугестије, жеље…)
Одговор је био текстуалног карактера и није био условљен као обавезан. Иако нам је веома значајно да чујемо њихове сугестије оставили смо учесницима анкете да то изразе само уколико имају жеље. Укупан број анкетних листића који су учествовали у анкети је 25 и на ово питање је одговорило 22 учесника, или 88 % анкетираних.
Шта је показала анкета:
Од 25 анкетних листића добили смо 22 одговора, 3 листића су остала непопуњена, односно, троје учесника анкете није одговорило на ово питање.
22 одговора које смо добили су:
- У нашем граду (Прокупље) не постоје сале прилагођене особама са инвалидитетом. Чланови немају где да се баве спортом, немамо реквизите ни доступност салама.
- Неопходна им је већа приступачност
- Више организованих рекреативних садржаја у природи
- Рекли смо задовољавајуће али могли би и лоше негде између те две опције је најреалније
- Бесплатан улаз на све спортске догађаје за удружења ОСИ уз претходни позив/ резервацију места.
- Зелео бих да нађем некога ко би хтео да трчи са мном, планинари и да идемо на дуже шетње. И на пример: веслање, сплаварење, да возим бицикло, да пробам да научим да возим ролере итд.
- Приступачност спортских објеката
- Да што више особе са инвалидитетом учествују у спорту
- У мањим срединама јако лоше.
- Да се више пажње посвети спортовима особама са инвалидитетом и да спортски терени буду што више приступачни за особе које имају потешкоће у кретању.
- Обука за проф.физичког образвања за рад са децом са инвалидитетом и проблемима у развоју
- Треба радити још на отклањању физичких баријера за ОСИ
- Више спортских дешавања
- Много објеката где се одржавају спортски догађају немају адеквантан приступ за особе са инвалидитетом – треба бацити већи акценат на архитектонске баријере
- Да свака локална самоуправа оснује спортски савез у својој заједници
- Наше Удружење мултипле склерозе Колубарског округа Ваљево, већ дужи период покушава да од Града Ваљева добије адекватан простор за вежбање. Један од основних проблема или боље рећи потреба са којом се суочавају особе са МС-м потреба за адекватном и континуираном физикалном рехабилитацијом, а за све то је потребан адекватан простор који би прилагодили и опремили са справама за вежбање за све особе са инвалидитетом
- Да се ради на приступању што квалитетнијем приступу ОСИ
- Да се граде спортски терени прилагођени (искључиво) за ОСИ
- Наши корисници углавном имају интелектуалне тешкоће, тако да им физичке баријере не представљају проблем, већ недостатак садржаја у којима би могли да учествују
- Као што сте приметили одређени простори у Београду су због добијања средстава из ЕУ уредили своје просторе као на пример ДИФ на Славији и на Кошутњаку, али је то све урађено веома минимално у односу на све врсте инвалидитета. Уколико зграда има степенице уради се рампа и постави табла да је све али све приступачно, наравно одреди се једна свлачионица и ту постави табла и онда је све у реду али то није тако. За слепе особе не постоји ни у једом спортском центру стаза водиља барем од улазних врата до пулта или рецепције. Када слепа особа добије барем један орјентир онда се лакше креће кроз простор. Пример, ако на ДИФ-у имамо урађен улаз са стране и рампу и ту улазе корисници колица, зашто са главног улаза до Амбасаде Русије није урађен приступ слепима, уради се тактилна стаза, до уласка у зграду од раскрснице има мање од 50 метара, онда гелендер и стаза и право на рецепцију. Програми на ДИФ-у у Београду су финансирани и од стране Секретаријата за спорт и ту су одобрени и реализовани и програми за старе особе, да ли изнате како они улазе и излазе из зграде? На пултовима ћете додирнути невероватан број летака и пропагандног материјала али ни један није на Брајевом писму а у холу и ако има компијутер, персонални рачунар нема говорни програм тако да и ту остајемо ускраћени за информације. У једном објекту у Србији на питање слепе особе да ли може добити распоред за тренинге, запослена је рекла не, она нема времена али све има на табли огласној и нека се снађе, нека му неко прочита. Дакле имамо и то да неко нема разумевања и размишља тако да слепи нису ту баш ни пожељни. Недостатак информација на лицу места и недовољно означених стаза за слепе и слабовиде особе. Очекује се а ми у сарадњи са истима пишемо пројекте и ми опремамо њихове просторе а ми имамо право на један пројекат годишње и свака организација ће гледати да унапреди рад клуба а не простора што је сасвим логично али ако више нас се удружи и постанемо партнери са Центрима онда исте можемо и да прилагодимо. Није само постављање металне или бетонске рампе сигнал да је све решено, нећу говорити о непријатности зато што на шалтерима немају разумевања за наше пријатеље који су глуви и наглуви а и ту би могла да се уведе приступачност.
- Приступачност може да се реши где има воље, а оно што је потребније су финансије, па Вам предлажем да следећу анкету направите о финансијама
- Многим спортским догађајима за које су заинтересоване особе са инвалидиетом треба омогућити присуство без накнаде на спортским догађајима
Закључак
Спровели смо ову анкету како би добили што релевантније информације о приступачности спортских програма, догађаја и објеката, особама са инвалидитетом у Републици Србији. Истраживање поменуте приступачности био је и један од програмских задатака пројекта. Стога смо у анкету укључили особе са инвалидитетом из различитих удужења и друштава, сматрајући да је њихово мишљење о овом питању најбитније и најпоузданије за стварање шире слике о томе колико су спортски програми, догађаји и објекати у Републици Србији приступачни особама са инвалидитетом.
Анкета је била кратка како би мотивисали више особа да учествују у њој а такође је анкетиранима остављена могућност да у анкети учествују анонимно. Анкетиранима је постављено 6 питања, од којих су 2 најбитнија за оцењивање приступачности била условљена као обавезна. Поред тога, анкетиранима је дата могућност да изразе своје сугестије и идеје везане за проблеме приступачности у спорту, као и да оставе свој контакт уколико имају жељу да даљим сугестијама допринесу пројекту. Једно питање било је везано за спортске активности како би стекли увид у то које су активности најзаступљеније међу циљном групом.
Желели смо да путем и–мејла и друштвених мрежа обухватимо што више појединаца и удружења особа са инвалидитетом, како би добили што више одговора. На крају, број добијених одговора износио је 25, што је негде и очекивана бројка, мада смо се надали да би могла бити и већа. Но, свесни смо да је многима и тешко попуњавати анкету, док је немали број и оних који немају превише поверења и мотивације да се ствари могу битно изменити. Стога је и један од приоритета у будућности за нашу организацију и друштво у целини да градимо поверење и радимо на повезивању и јачању односа са свим особама са инвалидитетом.
Анкета је показала да особе са инвалидитетом нису превише задовољне приступачношћу спортских програма, догађаја и објеката у Републици Србији, како за активно вежбање особа са инвалидитетом, тако и за присуство спортским догађајима. Највећи број анкетираних и једну и другу приступачност оценило је као лошу (скоро половина анкетираних). Нити један анкетирани није сматрао да је приступачност добра, но било је оних који су је оценили као задовољавајућу, што ипак даје наду да није баш све тако негативно и да се ствари могу променити на боље, наравно уз труд и уложену енергију. Било је и доста оних који нису били сигурни у поуздан одговор.
Оно што свакако радује у анкети је то да се велика већина анкетираних (88 %) бави неком физичком активношћу, а и они који се не баве имају жељу за тим. Спортови, односно активности које се највише упражњавају међу различитим категоријама особа са инвалидитетом су пливање, шетња и пикадо. Такође, заступљене су и многе друге спортско-рекреативне активности.
Добили смо и велики број сугестија шта би било добро урадити како би се ствари промениле на боље и повећала приступачност, те ћемо се трудити у наставку пројекта да све то узмемо у обзир и утичемо да се приступачност спортских програма, догађаја и објеката, особама са инвалидитетом у Републици Србији знатно унапреди.
Настојаћемо такође, да кроз даље разговоре са особама са инвалидитетом које су изразиле жељу за тим и оставиле свој контакт, још боље спознамо све проблеме са којима се ове особе суочавају у погледу упражњавања спортско-рекреативних активности, као и присуству спортским догађајима из аспекта забаве.
. . .
Анкету спровела организација
СИЛВАН ТИМ
Реализацију програма подржао је
Сектор за заштиту особа са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање,
борачка и социјална питања Републике Србије