ОБИЛАЗАК КЛУБА МАЛОГ ФУДБАЛА МУНГОСИ - РАЗГОВОР СА ТРЕНЕРИМА И ИГРАЧИМА У СЕКЦИЈИ ФУДБАЛА ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Пројекат “Спорт са срцем“ је у склопу програмске активности „Комуникација и стручни разговори“, у два наврата (субота 02.12. и субота 09.12.2023.године) посетио Клуб малог фудбала Мунгоси, у улици Грчића Миленка бр. 74, у Београду. На позив неких од играча фудбала за слепе и слабовиде особе, секције овог клуба, и након позитивног одговора људи у клубу на нашу жељу да се упознамо са фудбалом за слепе и слабовиде, присуствовали смо тренинзима и обавили сликање, снимање и разговоре са тренерима и играчима. Као представник пројекта тренинзима је присуствовао Ђуро Секулић, координатор пројекта, док нас је испред клуба дочекао оснивач и председник клуба Аца Ковачевић.
Клуб малог фудбала Мунгоси регистрован је давне 1985.године, као први клуб малог фудбала у Србији и други у СФРЈ.
Данас је рад клуба конципиран кроз два сегмента организације:
o Школа фудбала
o Хуманитарни рад – секција за рад са децом са инвалидитетом и сметњама у развоју
У програму хуманитарног рада учествује око 50 деце са инвалидитетом и са сметњама у развоју, подељених у 2 групе по узрасту и различитим облицима инвалидитета: деца оболела од дечије церебралне парализе, деца са аутизмом, деца са Доуновим синдромом, деца са оштећењем вида и слуха, деца са инвалидитета: деца оболела од дечије церебралне парализе, деца са аутизмом, деца са Доуновим синдромом, деца са оштећењем вида и слуха, деца са интелектуалним тешкоћама. Са децом раде тренери обучени за рад са децом са инвалидитетом, као и стручњаци из медицинских установа и Факултета за спорт и физичко васпитање у Београду.
О раду клуба и фудбалским секцијама за особе са инвалидитетом причао нам је Аца Ковачевић, председник клуба и креатор и иницијатор уникатног програма за рад са децом и особама са инвалидитетом и сметњама у развоју.
Преносимо у целости Ацине речи:
„Клуб малог фудбала Мунгоси постоји скоро педесет година. Пре петнаест година, у оквиру клуба смо оформили секцију за децу и особе са инвалидитетом и сметњама у развоју. То је секција која је овде веома заступљена, имамо четрдесет петоро деце са различитим видовима инвалидитета и сметњи у развоју; Дауновим синдромом, аутизмом, церебралном парализом, интелектуалним тешкоћама. Клуб је укључен у једну регионалну причу. Кренули смо пре четири године са људима који раде нешто слично као ми, људи из Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, од прошле године и Бугарске. Желимо да направимо један регионални пројекат и да што више деце са овог поднебља укључимо у спортске активности, које се сад овде зову фудбал, јер у суштини кроз спорт и кроз фудбал можемо најлакше да промовишемо ову популацију која је у свим друштвима, у нашем посебно, на неки начин скрајнута и нису у видокругу много људи и људи нису упознати са проблемима које имају та деца и њихове породице.
На све то клуб је пре осам месеци покренуо још једну секцију а то је секција за слепе и слабовиде особе. То је нешто ново што желимо да радимо. Пројекат је покренут на идеју нашег члана Душка Сретеновића, који је био наш врхунски спортиста и параолимпијац и коме је жеља, да са њим и са нама, што више слепих и слабовидих особа одвојимо од куће, да дођу да се баве спортом, да се на неки начин у прво бвреме рекреирају, а циљ нам је и да, пошто је ово параолимпијски спорт, оформимо једну екипу, једну базу, да се момци који то могу, такмиче и на врхунском нивоу. Тренутно имамо на списку петнаест слепих и слабовидих особа и циљ нам је да се тај број побвећа и да нас буде што више. Покушавамо преко фудбалског савеза а кроз овај пројекат и Уефа нам помаже да ово може функционише, јер је ово један захтеван рад, радити са слепим особама, и захтева пуно труда, пуно пажње, али њихов ентузијазам, њихова воља нама даје мотив и снагу да се бавимо овим и да ово унапређујемо.“
Изјаву нам је дао и Никола Дабовић, фудбалер.
Преносимо Николине речи:
„Ја сам Никола Дабовић. Имам 35 година. Учествујем у овом пројекту Фудбалског савеза Србије који је подржао нас особе са инвалидитетом да кренемо са фудбалском секцијом клуба Мунгоси, чији је главни тренер Аца Ковачевић. Почели смо од јануара ове године и надамо се да ће то заживети и да ћемо ићи ка неким вишим, озбиљнијим циљевима као што су такмичења, европска, светска и разни кампови. Ми смо први клуб у Србији, клуб фудбала за слепе, и могу да кажем у име целе екипе да смо сви импресионирани, како играчи тако и тренери. Конкретно, ја сам дуго чекао на ово, и приватно волим фудбал и играо сам рекреативно а ево сада играм и професионално. Фудбал ми је и хоби, пратим разне лиге и имам своје фаворите међу фудбалским клубовима.“
Још детаљнијих информација о интеграцији деце са инвалидитетом и значају фудбала у инклузији пронашли смо и на веб-сајту клуба. Текст у наставку у потпуности је преузет са странице ХУМАНИТАРНИ РАД, веб- сајта Клуба малог фудбала „Мунгоси“ (https://kmfmungosi.rs/humanitarni-rad).
Интеграција деце са посебним потребама подразумева једнако васпитање и образовање за сву децу, укључујући и децу са инвалидитетом. Циљ програма школе „КМФ Мунгоси“ јесте овладавање основним вештинама и елементима футсал игре равномерним утицајем на локомоторни апарат, на побољшање снаге, еластичност, координацију покрета, равнотежу и, уопште, на јачање целог организма, као и повећање мотивације и психолошких способности деце са инвалидитетом и сметњама у развоју.
Игра за све нас
Интеграција деце са развојним тешкоћама има двоструки значај – са једне стране она омогућава укључивање деце са сметњама у развоју у живот заједнице на равноправним основама, с друге стране, деца из редовне популације постају свесна различитости и специфичности људских могућности и потенцијала, што помаже развијању емпатичности, хуманизма и поштовања људских права.
Учешће у спортско – рекреативним активностима само по себи јесте доживљај и искуство у коме свако дете проналази велико задовољство. Спортска игра због своје инвентивности подстиче активност духа, одлучност, такмичарски дух, самосвест… Њом деца потврђују своје психофизичке способности, уз услов да је она одабрана, добро организована, прилагођена карактеру, степену и тренутним могућностима деце, чиме постаје веома корисно средство прилагођавања и самопотврђивања.
Значај фудбала у инклузији
Инклузија тежи ка уважавању индивидуалних и друштвених разлика, свесном развијању толеранције, уважавању различитости појединца, а пре свега истицању вредности јединке, изједначавању права особа са инвалидитетом са осталим члановима друштвене заједнице, пружању једнаких могућности и услова за свакодневни живот, па и за спортске активности. Управо, путем укључивања особа са инвалидитетом у спортску активност као што је футсал постижемо све наведене циљеве којима тежи инклузија.