СПОРТСКО ПЕЊАЊЕ
СПОРТСКО ПЕЊАЊЕ УОПШТЕНО
Пењање као активност познато је још из праисторије. Први записи на кинеским акварелима датирају од 400 година пре нове ере. Спортско пењање се развило из алпинизма и дефинише га слободно пењање пењачких смерова, где се опрема користи искључиво за осигуравање од пада. Најпре се, средином прошлог века, у Јосемитској долини, САД, појавило под појмом „free climbing“ и подразумевало пењање искључиво на природне стене. 1980-их година долази у Европу и постаје врло популарно. Тежња за слободним пењањем све тежих смерова у сувој стени доводи и до првих такмичења а самим тим и дефинисања термина „спортско пењање“. Почиње да се пење и на вештачким стенама и у затвореном простору. Од почетка 90-их година интернационална такмичења се одржавају искључиво на вештачким зидовима. Спортско пењање је од Олимпијских игара у Токију, одржаних 2021.године и олимпијски спорт.
СПОРТСКО ПЕЊАЊЕ ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Пара-пењање или спортско пењање за спортисте са инвалидитетом се као такмичарски спорт први пут појављује на међународној сцени 2006. године у Јекатеринбургу, Русија. Од 2011.године одржавају се светска првенства, под окриљем ИФСЦ (International Federation of Sport Climbing), упоредо са такмичењем стандардног спортског пењања, промовишући тако параспортисте на истој сцени са другима. У јануару 2017. Међународни параолимпијски комитет (ИПЦ) доделио је ИФСЦ статус „Признате међународне федерације“. У парапењању учествује велики број различитих особа са инвалидитетом, груписаних у спортске класе на основу тога колико њихово оштећење утиче на њихову способност да обављају основне активности у парапењању. Према ИФСЦ систему класификације, постоји 10 различитих спортских класа.