ОБИЛАЗАК ТЕКВОНДО КЛУБА КОБРА - РАЗГОВОР СА ТРЕНЕРИМА И ВЕЖБАЧИМА У ПАРАТЕКВОНДО СЕКЦИЈИ
Пројекат “Спорт са срцем“ је у склопу програмске активности „Комуникација и стручни разговори“, у среду 08.11.2023.године посетио Теквондо клуб Кобра у Миријеву, улица Капетана Милоша Жуњића бр.44. Представници клуба су позитивно одговорили на упућен и-мејл са молбом да нам пренесу своја богата искуства у раду са особама са инвалидитетом у пара-теквондо секцији.
Потом је договорено да присуствујемо тренингу поменуте секције и да се кроз разговоре, сликање и снимке ближе упознамо са њиховим радом и подршком коју пружају особама са инвалидитетом у спортским активностима. Као представник пројекта тренингу је присуствовао Ђуро Секулић, координатор пројекта, док нас је испред клуба дочекао главни тренер, Бојан Тодоровић.
Разлог позива овом клубу је њихово дугогодишње искуство и међународни успеси у пара-теквондоу, као и изузетна посвећеност раду са особама са инвалидитетом. Теквондо клуб Кобра је први пара-теквондо клуб у Србији и један од оснивача Српског пара-теквондо савеза, 2015.године. Од тада, њихови такмичари су учествовали на 4 европска и 2 светска првенства и освојили 18 медаља. Пласирали су прву такмичарку на ПОИ у Токију 2020., Данијелу Јовановић и имају велике шансе да на ПОИ у Паризу 2024-е пласирају и другог такмичара, Николу Спајића. Вежбање за све особе са инвалидитетом у Пара-теквондо клубу Кобра је бесплатно.
На почетку тренинга обавили смо разговор са Бојаном Тодоровићем, главним тренером у клубу и носиоцем звања 7.дан.
Бојан је најпре рекао нешто о увођењу паратеквондоа у рад клуба:
„Теквондо је корејска борилачка вештина која датира много векова уназад. Теквондо за особе са инвалидитетом је мало значајније место у свету спорта добио од када је ушао у програм параолимпијских игара. Први пут је имао наступ на Параолимпијским играма у Токију 2020. и од тада је ушао у породицу Параолимпијских спортова. Тако је добио на значају, на популаризацији и ушао у програмске статуте државе који се баве спортом. Самим тим, кад уђете у систем програма и закона, имате могућности да просперирате, да направите неки резултат, узмете новчане награде и успете у том делу да побољшате свој живот.
Тако је наша идеја била да кренемо да радимо паратеквондо, уствари то је теквондо са одређеним правилима која се мало разликују од стандардног теквондоа, 2014.године, и ми смо зачетници паратеквондоа у Србији. Тада теквондо још није био у програму ПОИ али имали смо неку визију да радимо са особама са инвалидитетом, да помогнемо онима којима можемо. Не можемо свима али имамо разне врсте такмичара, са разним инвалидитетима, да ли физичким, да ли интелектуалним, који се баве спортом и такмиче.
Наш клуб је до сада освојио преко 20 европских и светских медаља, много медаља са турнира позивница за Параолимијске игре, за европске и светске листе. У клубу са задовољством радимо са свима и они се друже на тренинзима са регуларним такмичарима који им помажу у свему.“
Потом нам је Бојан кратко представио две врсте такмичења која постоје у паратеквондоу:
„Такмичења у борбама су за особе са физичким инвалидитетом а такмичења у формама су за особе са интелектуалним недостацима. Ту постоје разноразне класе ако говоримо о формама. Ако говоримо о борбама мора постојати минимум критеријума, а то је недостатак шаке и више, говоримо о горњим екстремитетима, и неки ситни недостаци по правилима која важе за доње екстремитете.“
С обзиром да у Теквондо клубу Кобра имају велики број чланова, како у паратеквондо, тако и у регуларној секцији, од деце која желе да се такмиче до одраслих који вежбају рекреативно, питали смо Бојана да нам представи шта нам то теквондо нуди и зашто је добро вежбати га. Бојан је на то одговорио:
„Подржавам све спортове и никад нисам говорио о неком спорту негативно, сваки има неке своје предности и мане, али у теквондоу је добра моторика. Многи лекари и спортски лекари шаљу децу овде из бројних разлога, почев од исправљања кичменог стуба, деформитета стопала, побољшања моторике, развоја самопоуздања, социјализације деце која се овде друже и упознају неке нове ствари. Фактички их уводимо у неки део живота. Када говоримо о старијој популацији, а имамо и старију популацију рекреативце, то су људи који су се бавили или се нису бавили спортом али су имали жељу да пробају. Њима је намењен специјални програм, програм вежби подизања снаге, концентрације итд.“
О разноликости узраста у клубу и мотивацији за вежбање у различитој старосној доби Бојан је додао:
„Ми заиста имамо децу узраста од две ипо, три године, колико има најмлађе дете, док најстарији вежбач тренутно има 71-у годину. Свако у том контексту, односно периоду у ком се налази има неке своје разлоге зашто почиње да вежба. Малу децу родитељи стављају у спорт да мало развију самопоуздање, да ојачају, добију моторику, науче да трче, скачу, ходају. У средњем узрасту да побољшају неке моторичке ствари, да науче правила борбе, витештва и тако даље.
Деца која желе да се баве спортом и такмичарским теквондоом ту себе налазе да морају да науче неке нове ствари и виде себе као будуће шампионе, као што имамо прослављене такмичарке и такмичаре, и у складу са тим направе неке значајне спортске резултате. Старији, у познијим годинама, пак имају своје разлоге, да остану у форми, исправе кичму, да се истегну, боље осећају, боље спавају, боље функционишу.“
На опаску да је ипак реткост да клубови, посебно масовни у рекреативном спорту посвећују пажњу особама са инвалидитетом, па чак и избегавају причу о томе, Бојан је рекао да је то ствар зрелости тренера и да смтра да би требало да су тренери у борилачким спортовима на мало већемо нивоу.
„Свима нама, и осталим другарима који раде и баве се паратеквондоом, била је визија да сви раде бесплатно. Наравно, не можемо са свима да радимо, неке особе не могу да раде у групама а не можемо да радимо 1 на 1 због много обавеза, али можемо са свима који могу да раде у мањим-средњим групама. Имамо људе који имају Даунов синдром, аутизам, интелектуалне недостатке, велике диоптрије. Нисмо свемогући али се трудимо да допринесемо колико можемо,“
Од такмичара, први нам се представио Душан Марисављевић, који се врло успешно такмичи у формама.
Душан нам је рекао:
„Ја се зовем Душан Марисављевић. Тренирам теквондо у клубу Кобра, освојио сам 2016-е Европско првенство у Пољској, у Варшави, 2017-е Европско првенство у Бугарској, у Софији и Светско првенство у Лондону, 2018-е у Пловдиву у Бугарској Европско првенство. Ове године имамо у Аустрији, у Инзбруку, Европско првенство од 24. до 26. новембра и надам се да ћу учествовати на Параолимпијским играма. Свиђају ми се форме.
Након тога, представио нам се и Никола Спајић, репрезентативац Србије у борбама у паратеквондоу и један од најбољих такмичара на свету у овом спорту.
Преносимо у целости Николине речи:
„Добар дан свима, јас сам Никола Спајић, репрезентативац Србије у паратеквондоу. Иза себе имам 13 или 14 интернационалних медаља. Између осталог, најглавнија је из ове године, 2023-е, а то је европско сребро у Ротердаму.
О себи могу мало више да кажем то да сам 2016. године дошао у Теквондо клуб Кобра. Овде сам кренуо своју каријеру на позив тренера Бојана Тодоровића и направили смо неке значајне резултате на интернационалном нивоу. Што се тиче Републике Србије, ја сам ту већ годинама у репрезентацији, такође у својој категорији један од најбољих и тренутно сам девети на светској ранг листи. Предстоји нам спремање за фебруар и квалификације на Параолимпијске игре у Паризу.
То је следећа ставка коју јуримо, нисмо стигли преко листе да се квалификујемо, да уђемо у топ 5-6 такмичара и да будемо на листи директно квалификовани. Међутим, тренутно смо девети на ранг листи и спремамо се за квалификације.“
Никола је рекао нешто и о томе шта ради ван тренинга теквондоа:
„О томе шта ја радим још, не само као професионални спортиста већ и јавна личност, јесте то да се бавим такође и стримовањем. Однедавно сам почео да стримујем на ТВ Арена Е-спорту и надам се јако светлој будућности где ћемо моћи да спојимо свет спорта и гејминга, да направимо неку причу где ћемо моћи да прикажемо како особа са инвалидитетом као што може да се бави спортом може да се бави и игрицама и оно што неко није навикао, да види особу са инвалидитетом како игра игрице, и не само да игра већ и како зна шта да ради у тој игрици.“
За крај, Никола је имао поруку за све младе људе а поготово особе са инвалидитетом:
„Младима, регуларним људима како их ја зовем, а и особама са инвалидитетом такође, препоручио бих да дођу на теквондо да пробају. Забаван је спорт, физички контакт је у питању и можете много тога да научите, можете добро друштво да нађете овде и препоручујем вам да дођете. Особама са инвалидитетом бих рекао да ово може да вам промени живот јер је мени променило живот за 180 степени, иако никада нисам замишљао да ћу представљати своју земљу у нечему али пронашао сам се овде, постао сам добар и направио сам резиултате које сам направио. Тако да, чекам вас.“